Reformski kompas

Reformski kompas nastao je kao odgovor na potrebu lakšeg sticanja i jačanja strateških kompetencija u javnom sektoru. Bazira se na analizi odluka donošenih u reformskim procesima i njihovog sprovođenja, a koristi se evaluacijom već sprovedenih reformi u cilju usavršavanja postojećih i planiranja budućih reformskih poduhvata.

Koncipiranje strategije, predviđanje efekata reforme, obezbeđivanje prihvatljivosti reformskih poduhvata kao i procena njihove sprovodivosti – najveći su izazovi reformi u javnom sektoru. Uspešne reforme zahtevaju kontinuirano praćenje tri najvažne dimenzije reformskog procesa: kompetencije, komunikacije i kapaciteta za sprovođenje predloženih reformi.

Instrument

Reformski kompas se fokusira na strukture i procese, sistematizuje centralne ciljeve i zadatke i na taj način pruža orijentacioni okvir za strateško delovanje. Pri tome su tri strateške dimenzije pre svega odlučujuće za uspeh, odnosno neuspeh reformi: kompetencije u oblasti u kojima se vrši reformski proces, verodostojna komunikacija unutar reformskog tima i sa javnošću, kao i kapacitet za sprovođenje planiranih reformi. Pravi izazov je ove tri strateške dimenzije (Kompetencija, Komunikacija i Kapacitet za sprovođenje), skraćeno označene kao „tri K“, imati u vidu u toku celokupnog procesa, od formiranja strateškog tima, utvrđivanja plana rada, formulisanja zadataka, donošenja odluka, njihovog sprovođenja, pa sve do kontrole uspešnosti procesa.

U slučajevima kada se reformski kompas koristi za pripreme procesa, odnosno procenu postojećeg stanja, on omogućava objektivno vrednovanje zatečene situacije i omogućava sistematsko koncipiranje strategije reformi. U procesima političkih i organizacionih promena u javnom sektoru upotreba reformskog kompasa može olakšati pronalaženje opcija za naknadne izmene i dorade sprovedenih reformi. Ukoliko se reformski kompas koristi za analizu dobrih i loših strana već sprovedenih reformi, pomoću njega se može utvrditi u kojoj meri su pravi akteri reformi zaista bili uključeni u proces i da li su svi zadaci sprovedenih reformi na vreme obavljeni.

Kontekst

Reformski kompas je razvila Fondacija Bertelsman u okviru projekta „Optimizacija reformskog procesa“.

Godine 2006. koncipiran je „Strateški instrument za reformske procese“ (SIRP). Analitički sistem SIRP je potom primenjen na četiri konkretna primera reforme iz nemačke novije političke istorije: reforma poreskog sistema koju je sprovela vlada Helmuta Kola, Agenda 2010 i reforma penzionog sistema vlade kancelara Šredera, kao i reforma zdravstvenog sektora vlade Angele Merkel.

Na osnovu studija slučaja gore pomenutih reformi SIRP je usavršen kao instrument. Posle dvogodišnjeg rada 2008. organizovana je radionica „Analiza reformskih procesa“ u kojoj su učestvovali eksperti iz oblasti politike i ekonomije. Koncept, studije slučaja i rezultati ekspertske radionice opisani su u knjizi „Analiza političkih reformskih procesa“. Priloge u knjizi su napisali: Nils Bandelu, Tomas Fišer, Manuel Frehlih, Simon Hegelih, Andreas Kisling, Leonard Novi, Frank Nulmajer, Matija Šade i Stefan Šnajder.

Od 2009. strateški instrument za spovođenje političkih reformi dalje je usavršavan i prilagođavan potrebama prakse. Na primerima nevladinih organizacija i institucija od javnog značaja, reformski kompas prilagođen je i organizacionim reformskim procesima u javnom sektoru. Kao rezultat ovih dodatnih aktivnosti Fondacija Bertelsman je 2010. objavila još dve brošure: „Strateški smelije – strateški kompas za političke reformske procese“ i „Strateški, praktično, dobro – strateški kompas za nevladine organizacija i institucije od javnog značaja“. U izdavanju brošura su učestvovali: Frank Frik, Ana Renkamp, Dominik Švikert i Kristina Tilman.

Godine 2012. započeo je projekat „Reformski kompas – uspešno upravljanje društvenim promenama“. Cilj projekta je da poboljša strateške i organizacione kompetencije aktuelnih i budućih aktera u društvenim reformskim procesima (od studenata do aktera u državnom i civilnom sektoru). Na ovom projektu koji je završen oktobra 2014. učestvali su (abecedno): Henrik Brinkman, Jan Jakub Hromik, Tomas Fišer, Hauke Hartman, Frank Frik, Robin Luke, Angela Pilgrim, Silke Rajnhard, Henrik Ridel, Kristina Tilman i Arne Vinter.

Partners
School of Governance
Universität Potsdam
Princeton University
Netherlands School of Public Administration
Humboldt-University Berlin
Belgrade Fund for Political Excellence
Hochschule Harz